О књизи: 1981 / Не најмање важно место у обимном књижевном наслеђу писца и мислиоца Константина Николајевича Леонтјева (1831–1891) је заузета епистоларом, још није сакупљена и објављена у целости. Један од најближих дописника у последњем периоду живота К. Н. Леонтјева био је Василиј Васиљевич Розанов (1856–1919). Писма В.В. Розанов К.Н. Леонтјева први пут је објавио часопис „Руски гласник“ (1903). Међу личностима које се у њима помињу су Ф. М. Достојевски и Л. Н. Толстој, Вл. С. Соловјов и К. П. Победоносцев, И. С. Аксаков и Н. Н. Страхов, М. Н. Катков и В. П. Мешчерски, А. М. Горчаков и Н. П. Игњатијев, старешине Атонске и Оптинске пустиње, руске и грчке црквене јерарсе, министри и дипломате. Увод, коментари и поговор В. В. Розанова.